Ugradnja u ramove na najlon

Za početak bitno je odabrati odgovarajući materijal. Materijali koji su pogodni za ramove na najlon su:

• 1.53
• 1.60
• 1.67

U odnosu na ramove na bušenje ovde ne preporučujemo indeks 1.59, jer tokom nošenje naočara, ukoliko je veliki pristisak između sočiva i najlona, može da dođe do takozvanog rascvetavanja sočiva. Bez obzira što ovakvo sočivo neće ispasti iz okvira ipak će biti narušena estetika. 

O materijalima koji se koriste u proizvodnji dioptrijskih sočiva smo već pisali i taj tekst možete da pročitate OVDE.

Kada se vaš klijent odluči za ovakav tip naočara, treba mu ukazati na činjenicu da se ovde debljina sočiva ne može sakriti sa debljinom okvira (debljina metalnih okvira je oko 1.8 mm dok su plastični okviri u proseku 4mm).

Ovde pre svega mislimo na debljinu sočiva kod minus dioptrije, jer je periferna debljina sočiva u temporalnom delu najveća. I ovo je zapravo najveći izazov sa kojim se susrećemo ako ugrađujemo sočivo sa minus dioptrijom. U velikoj većini slučajeva će čak i indeks 1.50 biti prihvatljivo rešenje, jer će zbog debljine sočiva sočivo biti dovoljno čvrsto da ne dolazi to krzanja i pojavljivanja takozvanog šplitera.

Kada je reč sočivima sa plus dioptrijom, najveća debljina je najčešće skoncetrisana da 90 stepeni (jer je to najčešće najbliža tačka obrušenog sočiva u odnosu na optički centar gde ge i najveća debljina), a u tom delu imamo okvir koji će svojom debljinom pokriti deo sočiva.

Ranije smo pisali o matrijalima koji se koriste za proizvodnju dioptrijskih sočiva i o njihovom uticaju na debljinu, pa vas pozivamo da pročitate te tekstove.

Glavni izazov sa kojim se susrećemo kada je reč o sočivima sa plus dioptrijom je taj da je ivica previše tanka i da ima malo prostora da se ureže kanal, što može dovesti do već spomenutog krzanja sočiva. Kako to izbeći, i šta sve treba da preduzmete da smanjite rizik od neželjenog scenarija. Krenimo redom.

Prvi slučaj imamo kod lagerskih sočiva, gde je minimalna debljina ivice neizbrušenog sočiva najčešće oko 1mm. Treba takođe napomenuti da su lagerska sočiva u plus dioptriji najčešće u prečniku 65 mm, i ako nam okvir na osnovu pupilarne distance zahteva prečnik 64 ili 65 milimetara to može biti znak za uzbunu. Naime, u opisanoj situaciji doći će do beznačajnog brušenja sočiva na temporalnoj strani (najčešće je temporalna strana sočiva najudaljenija tačka od optičkog centra), a to znači da neće usled brušenja sočiva doći do povećanja debljine ivice obrušenog sočiva, a to samo po sebi povlači situaciju da ćemo imati jako malo prostora za narezivanje kanala. Naravno, nije ista situacija kod npr +1.00 i +4.00 dioptrije. Naime, ako 2mm brusimo sočivo sa dioptrijom +4.00, debljina izbrušenog sočiva na najtanjem delu će biti dosta veća nego ako izbrusimo 2mm dioptrije +1.00, iako su imali istu debljinu ivice pre brušenje.

Evo jedan primer iz prakse da bi bilo jasnije o čemu pričamo. Kalkulacija debljine je urađena preko Essilorove aplikacije Opsysweb.

Ormix 1.60 Crizal Prevencia Lager - Dioptrija +1.00	Ormix 1.60 Crizal Prevencia Lager - Dioptrija +4.00
Baza sočiva: 5,25 Centralna debljina sočiva 2mm	Baza sočiva: 6,53 Centralna debljina sočiva 4,7mm

 

Analizom slika uočavamo sledeće, oba sočiva su imala debljinu ivice 1,1mm (pošto je reč o sočivu koji ima samo sfernu dioptriju, debljina ivice je svugde ista), da bi posle brušenja kod dioptrije +1.00 debljina ivice na najtanjem delu bila 1,3mm, a kod sočiva sa dioptrijom +4.00 debljina je 1,7mm.

Kao što smo već ranije spominjali, kod lagerskih sočiva nemamo mogućnost nikakve intervencije na debljinu sočiva, pa tako ni na perifernu debljinu. Šta onda da uradimo ako nam je debljina sočiva na najtanjem delu 1mm? Predlažemo sledeće. Za početak smanjite dubinu kanala. Većina mašina po defoltu ima dubinu kanala između između 0,5mm i 0.6mm, tako da možete podesiti dubinu kanala na npr 0,35mm. Mašine novije generacije imaju opciju da na različitim delovima sočiva mogu da rade drugačiju dubinu, ali i širinu kanala. Ako imate mašinu sa takvom opcijom onda smanjite dubinu kanala samo na "kritičnim delovima sočiva". Kada je reč o širini kanala treba istaći da je kod većine mašina minimalnla 0,6 mm, a u zavisnosti od funkcionalnosti samog uređaja ta širina može da se povećava. Ako povećavate širinu kanala, tada se smanjuje deo između kanala i ivice sočiva što svakako povećava rizik od krzanja sočiva. Potrebu za širim kanalom ćete verovatno imati samo kod punih ramova, gde se ram urezuje u sočivo (ovakva rešenja imamo kod nekih modela brendova MYKITA i ic! berlin) i za takve ramove je definitivno preporuka da radite materijal 1.53 kao najčvršći materijal. 

Na osnovu svega navedenog zaključujemo sledeće. Ako je minimana debljina ivice izbrušenog sočiva 1mm, a širina kanala 0,6mm, onda nam od ivice kanala do ivice sočiva ostaje 0,2mm (0,2+0,6+0,2=1,0). Ovo jeste malo, ali ipak dovoljno da se izvrši ugradnja dioptrijskog sočiva. Uz preporuku da obavezno vodite računa o tome koji materijal ugrađujete, da bi bili sigurni da neće doći do krzanja sočiva predlažemo da pored smanjenje dubine kanala i malo olabavite sam najlon tj da ga malo produžite (isti efakat postižete ako i smanjite sočiva za npr 0.05mm). Na taj način smanjićete pritisak između rama i sočiva, ali treba da vodite računa da se sočivo ne pomera u ramu, jer ne želimo da sočivo ispadne iz rama. Takođe vodite računa da pozicija kanala bude na sredini, jer ako o tome ne budete vodili računa mogućnost krzanja sočiva će biti daleko veća. Na većini uređaja za brušenje sočiva treba da odaberete opciju 50% (to pokazuje da je kanal podjednako udaljen i od spoljne i od unutrašnje ivice). Takođe savetujemo da prilikom montaže sočiva najlon prvo ubacite u kanal gde je najtanje sočivo (a to je temporalna strana), a posle postepeno sa trakicom za montažu povlačite najlon i postepeno ga ubacujete u kanal. Sve navedene situacije možete da pogledate na sledećoj slici. Takođe uvek oborite ivicu sa obe strane sočiva.

 

 

Hajde sada da vidimo šta se dešava ako poručujemo recepturno dioptrijsko sočivu u plus dioptriji. U zavisnosti od proizvođača, ali je velika verovatnoća da ćete dobiti ivicu znatno tanju od 1mm (često to može da bude i ispod 0,5mm) i ako se vratimo na tekst iznad zaključujemo da možemo da dođemo u situaciju da prosto ne možemo da narežemo kanal (debljina ivice sočiva je manja od širine kanala). Ako ste poručili sočivo ne uzevši u obzir sve gore navedeno, klijent će morati da menja okvir (siguran sam da ne želite da pomerate pupilarnu distancu), ali da poručite nova sočiva. Postoje dva načina kako da sprečite navedenu situaciju. Prva je da prilikom poručivanja sočiva od proizvođača navedete koliku želite ivicu neizbrušenog sočiva. Ovde treba da vodite računa koliki je potreban minimalni prečnik i uvek tražite bar 1mm veći nego što zaista treba, jer nekada sočiva iz fabrike po ivicama mogu da imaju određene deformitete. Ponekad kolege umesto minimalne ivice prosto poruče sočivo većeg prečnika i iskustveno znaju da će brušenjem sočiva ivica biti dovoljno debela da se ugradnja izvrši na bezbedan način.

Svakako je najbolje, a to i mi predlažemo, da prilikom poručivanja proizvođaču dostavite sve parametre (pupilarnu distancu, visinu ugradnju, veličinu rama) kao i željenu minimalnu debljinu izbrušenog sočiva. Predlažemo da to bude 1.5mm. Na ovaj način ćete dobiti optimalnu debljinu sočiva, dovoljnu da se na bezbedan način izvrši montaža, ali takođe izbegavate da ivica bude nepotrebno deblja, jer to povećava debljinu sočiva. Na osnovu ovoga zaključujemo da ramovi na narezivanju nisu dobro rešenje kada želimo da smanjimo debljinu sočiva sa plus dioptrijom, jer mi umesto takozvane ivice "na nož" moramo da ostavimo ivicu već spomenutih 1,5mm i mi zapravo za toliko i povećavamo kompletnu debljinu sočiva. Na slikamo koje slede prikazujemo vam neke od alata koji mogu biti korisni prilikom montaže ovog tipa rama. Takođe treba napomenuti da metalni ramovi u gornjem delu najčešće imaju plastični umetak koji se može menjati. Već smo pisali o najlonima za naočare i taj tekst možete da pročitate OVDE.

 

---